Demonstranti nisu uspjeli: Rio Tinto će kopati u Srbiji

Rio Tinto je obustavio projekat eksploatacije litijuma u dolini rijeke Jadar, u zapadnoj Srbiji, procijenjen na skoro tri milijarde eura, objavio je Bloomberg, pozivajući se na interne dokumente ove rudarske australijske kompanije.

„S obzirom na nedostatak napretka u procesu izdavanja dozvola, nismo u poziciji da održimo isti nivo troškova i raspodjele resursa“, navedeno je u dopisu kompanije koji su objavili mediji.

Iz međunarodnog giganta Rio Tinto, u pisanoj izjavi za BBC na srpskom, nisu ni potvrdili, ni demantovali da su zamrzli projekat Jadar na zapadu Srbije.

„Rio Tinto ostaje u Srbiji i nastavlja vjerovati da je Jadar ležište izuzetnog kvaliteta, s potencijalom za dugoročnu eksploataciju i da može imati značajnu ulogu u energetskoj tranziciji Srbije i Evrope“, navode u odgovoru.

Odlučeno je, dodaju, da projekat „uđe u ‘održavanje i nadzor’, što je faza sveobuhvatne procjene troškova i resursa unutar projekta“.

„Prioritet kompanije jeste da zadrži zakonska prava nad projektom“, kažu, napominjući da kompanija već 20 godina posluje u Srbiji.

„To je bilo očekivano, gomila para je uložena, a još se bave papirima.“

„Mislim da čekaju da završe dokumentaciju sa nadležnima u Srbiji, a zakonski rokovi su odavno probijeni“, kaže Aleksandar Jovović, profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu.

Pod pritiskom protesta, vlasti u Srbiji su 2022. godine stopirale projekat iskopavanja litijuma, ali su ga potom oživjele.

I pored novih protesta 2024, Vlada Srbije usvojila je novu uredbu kojom omogućava nastavak projekta izgradnje rudnika litijuma u dolini Jadra.

Iskopavanjem jadarita dobija se litijum, važan mineral za baterije mobilnih telefona i elektronskih automobila.

I dalje je jedan od preduslova da Rio Tinto uopće počne gradnju rudnika i iskopavanje litijuma – studija o procjeni uticaja na životnu sredinu.

Procjena uticaja projekta Jadar na životnu sredinu „vjerovatno“ će biti dovršena za 18 mjeseci, kazala je nedavno Ana Brnabić, predsjednica Narodne skupštine Srbije, prenijeli su mediji.

Šta ovo znači za Srbiju, BBC na srpskom nije dobio odgovor od Ministarstva rudarstva i energetike Srbije.

Litijum iz Srbije bio je glavna tema posjete tadašnjeg njemačkog kancelara Olafa Šolca Beogradu, koji je 2024. poručio da je to „dobro za Srbiju“ i da će sve biti urađeno po ekološkim standardima.

Na to mu je domaćin, predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, odgovorio da je to „prilika koja se ne propušta“.

Šta još kaže Rio Tinto?

Iz Rio Tinta poručuju da se „neće baviti nagađanjima u vezi sa tim šta će biti rezultati procjene koja je u toku“.

Kompanija će pružiti podršku zaposlenima u procesu tranzicije, ali nisu precizirali šta to znači.

„Nastavićemo da ispunjavamo zakonske obaveze prema lokalnoj zajednici kao odgovorni vlasnici zemljišta u dolini Jadra i kao dobri partneri lokalnoj zajednici“, kažu.

Šta kaže struka?

Rio Tinto je bio daleko od kopanja litijuma u Srbiji, vjeruje Jovović.

„U svakom trenutku oni mogu odmrznuti projekat, jer je zemlja njihova. Jedino ako prodaju projekat, a vjerujem da će to uraditi prije ili kasnije, pitanje je samo hoće li se Srbiji taj drugi svidjeti“, kaže Jovović.

Rio Tinto je, dodaje, već smanjio broj zaposlenih, jer su troškovi visoki.

Uprkos protivljenjima u Srbiji, Evropska unija uvrstila je plan o otvaranju rudnika litijuma među „13 strateških projekata“ izvan evropskog bloka.

Tako je projekat Jadar dobio zeleno svjetlo iz Brisela, što je odmah naišlo na kritike ovdašnjih ekoloških aktivista.

Iako strateški projekti treba da obezbijede sirovine neophodne za evropsku „zelenu tranziciju“ i smanjenje zagađenja, iskopavanje litijuma u Srbiji bio je povod masovnih demonstracija zbog posljedica po životnu sredinu ovakvim rudarenjem.

Evropska komisija krajem marta ove godine objavila je listu od 47 strateških projekata u zemljama EU i tada je rečeno da će se naknadno odlučivati o sličnim poslovima izvan EU.

„Strateški projekti će diverzifikovati izvore snabdijevanja EU i povećati ekonomsku sigurnost“, saopštila je EK.

Protestima protiv kopanja

Odluka Vlade Srbije da odobri nastavak projekta izgradnje rudnika litijuma u dolini Jadra, stopiranog 2022. godine, izazvala je talas protesta u Srbiji.

U strahu da će projekat na zapadu zemlje nepopravljivo zagađivati vodu i zemljište, ekološki aktivisti i građani protestovali su u više od 28 gradova i općina u zemlji.

Na svim skupovima imali su kao glavni zahtjev – zabranu istraživanja i rudarenja litijuma.

Tokom 2024. blokiran je bio i željeznički saobraćaj u Srbiji, kada su demonstranti upali u beogradsku stanicu Prokop.

Željeznice i putevi bili su blokirani širom Srbije.

„Sve što smo mogli institucionalno, iskoristili smo i upotrijebili“, rekao je tada Zlatko Kokanović, aktivista iz udruženja „Ne damo Jadar“.

Posljednjoj seriji protesta prethodilo je odbacivanje prijedloga opozicije da se izmijeni Zakon o rudarstvu kako bi se zabranila eksploatacija litijuma u Srbiji.

Opozicija tvrdi da bi rudnik i iskopavanje jadarita, minerala iz kojeg se dobija litijum, mogli nanijeti trajne ekološke posljedice, a da Srbija od toga neće imati nikakve ekonomske koristi.

Vlast, međutim, odgovara da je ovaj projekat istorijska razvojna šansa, te da će biti realizovan tek ako se utvrdi da je sve sigurno.

Kompanija Rio Tinto obećava da će sve aktivnosti biti u skladu sa ekološkim standardima.

Taman kada su se krajem oktobra protesti protiv Rio Tinta smanjili, 1. novembra u Novom Sadu obrušila se nadstrešnica na Željezničkoj stanici i poginulo je 16 ljudi, a jedna osoba je teško povrijeđena.

Pad nadstrešnice doveo je do blokada fakulteta i masovnih antivladinih protesta predvođenih studentima koji traju više od godinu dana.

Nadležni su od tada nekoliko puta naglašavali da se stvara loša poslovna klima u Srbiji.

(Vijesti.ba)